19
феб
2011

Софија Војводић

Comments : 0

 

Ја сам Софија Војводић, рођена 25.09.1990;

Ош: „Седам секретара СКОЈ-а“, гимназија: „Свети Сава“ и сад студирам украјински као главни предмет, а слушам и енглески, јапански културу и књижевност.

Београђанка сам, али живим у кући на Авали. Волим учити језике, упознавање са другим културама, народима и обичајима, људима и њиховим карактерима. Највише волим да путујем, да сам у покрету, фотографишем нове пределе, природу, људе, све оно што нас окружује и обично након путовања желим записати то што сам видела, чула, доживела у тој земљи.

Волела бих да, као што је и моја бака, пропутујем „бар“ пола света, јер је управо то оно што шири човекове видике и оплемењује га у сваком смислу. Најлепши градови које сам видела су Сарајево, град који је посебан по свом сплету разних култура, народа и историји, који је окружен прелепим планинама, затим Праг, град који је уствари један велики музеј, Барселона, место где је Дали изградио Саграду Фамилију и прелеп парк, Венеција, Падова и неколико малених градица као што су Feltre, Vittorio, Cortina, затим прелепа Пула са својим колосеумом, Кавала, Атина, Солун, итд. Волим да цртам свашта, пишем, слушам Chris Cornell-a, Soundgarden, Audioslave, Pearl Jam, Alice in Chains, Nirvanu, Metallicu, In Flames, Paradise Lost, Disturbed, Sex Pistols, a onda blues, jazz, Cold Play, Led Zeppelin, Guns&Roses, Hendrix-a, Jet,  Amy Winehouse, Dugme, EKV, Idole, Dubiozu kolektiv, jedan Embrio, Marchela, Bad Copy, Wikluha, Ajsa и тако даље све помешано. 
А читам Андрића (Знакови поред пута), Тургењева (Пролећне воде), Мешу Селимовића (Дервиш и смрт), али углавном кљиге о психологији, филозофији, социологији, религији, психоанализи (Јунг).

Peter Lauster: „Жив је онај који је отворен и отворено све прихвата; прихвата да буде рањив и воли без потребе да му се та љубав узврати“
Буда: „Живот је патња зато јер је свест о њему тек вечни ток неизвесности због непостојаности и непостојања било којег себе“

 

 

 

О аутору

Остави коментар

*