Фаустов празник

2. Звезда

Тамо где нас нема нит’ ће имати
Снег је пао на куле и баште
У тами жежу на лицу печати –
Пламичци у окнима из маште.

Савршене јасле тесане до блеска,
За купање спреман мека вода,
Та власт је тајна звезде небеска.
Вада. Чоколада. Поклада.

3. Сумња

Такву једну ноћ прећи ћу мост,
Ступити на снег, одолети успон.
Целог мене – мозак, задњу кост
Савладаће мраз уз поноћни звон.

О, ноћи нема, совуљаго пуста!
Овај лед. Тело врело нечије…
Пут претходи. Кривице пуна уста.
(Ако не моје нит Божје – онда чије?)

Што знах – сумњиво је и суморно.
Зато жуд кипти, крвљу пуни вене –
сам нисам: ђавоља фаца обесно
попут завере мами мене.

Водите ме, братије вражје,
Дубље у вир да ми душу распне.
А тамо, где роди се јагње,
Неко ће за мном, сетан, да уздахне.

***
То је та љубавна игра:
кружење, огледало и зрак! –
ипак ћеш нестат к’о видра,
чистоте си траг, чистоте траг.

Кружење!.. И није варка
овлашан додир (сусрета чудо!) –
на до живота, стомака
спустити руку, топло, мудро.

Превише смо близу – лош знак,
тај мирис Еве – ништа друго!
У одразу двоје, ипак,
ништа наше, није то то.
Јер прећи ћу огледала праг –
крхка ће кула пасти једна.
За тобом оста чистоте траг,
слонова кост, роса медна.

Смена декорација

У згради цркве отворена станица:
чекаоне, кандила, иконе, кабине.
Препуна лађа бруји као кошница,
касирке пуће уста к’о лажне рубине.
Тоалети и фреске. Звезда далека
отплови у заборав, Марија у црном.
Улазиш у олтар к’о на врата нека –
и излазиш, корачаш првим пероном.

На њем’ возови, локомотиве. Чирак
усахлога светла, к’о песма на банкету.
Јуримо у вагон. Звижди за полазак
пролетерски пророк у црвеном качкету.

У згради школе отворен је пансион:
тамо увек у пару у постељу лежу.
Сталактити пулсирају, влаже плафон,
школарке ту за шећерном вуном потежу
и, преплићући превоје гипких руку,
упознају у срж природну науку.

У згради дворца отворена болница:
там’ витези хабаних пиџама шетају,
покошени ватром, скинути са колца,
док дијагнозу им као удар спремају.
Јер у свим тим ноћним мрачним торњевима
лече их од стида. Такође ексерима.

У згради циркуса отворена фабрика:
там’ над машинама лети народ-дика,
од уха до уха блештава бука сине.

У згради неба отворена апсана.
У згради тела отворена је тама.
У згради духа отворене развалине.