Nikada nisam bio siguran u to šta zelim da studiram  i u kom pravcu želim da die moj život, ali sam uvek znao da je moja porodica došla iz Kijeva. Samim tim sam već tog februara 2022. znao u kom ću pravcu krenuti. Kao i moji daleki preci, ukrajinski pastiri, želim da štitim nedužne i borim se sa vukovima na tom putu. U ovoj filozofskoj borbi između svetla i tame jedan me je čovek svojom harizmom, prirodnošću i pre svega čistim srcem inspirisao i pokazao mi znakove na putu. Baš kao i on Vasylj Petrovyč Holoborođko u seriji Sluga naroda, ja želim biti baš to, sluga naroda Ukrajine. Naučiti službeni jezik Ukrajine samo je jedan od koraka koje moram da sledim ako ovoj zemlji želim dobro. Inspirisan čeličnom voljom Aleksandra Macijevskog i hrabrim i odvažnim ukrajinskim borcima za slobodu, siguran sam da neću skrenuti s ovog kursa. Na kraju jedno je sigurno, to da nikada nisam bio sigurniji u izbor koji sam doneo.

Borislav Vakulenko