Рођена је 11.08. 1981. у г. Билопиља Сумске области, у Украјини.

Године 1998. године уписала је Филолошки факултет Кијевског националног универзитета «Тарас Шевченко». На одељењу славистике студирала је српски језик и књижевност, украјински језик и књижевност, а такође чешки (као други словенски језик).

Током целокупних студија имала је универзитетску стипендију «Микола Зеров», а последње две године стипендиста је Украјинско-српског друштва у Кијеву и Међународне фондације «Смолоскип».

По завршетку основних и мастер студија 2003. године стекла је диплому са одликовањем и стручно звање филолога, професора српског језика и књижевности и професора украјинског језика и књижевности.

Године 2003. уписала је постдипломске студије Института филологије (ранији назив – Филолошки факултет) Кијевског националног универзитета «Тарас Шевченко», смер – словенске књижевности.

Године 2011. на Кијевском националном универзитету «Тарас Шевченко», одбранила је докторску дисертацију под насловом «Књижевна парадигма „аутор – читалац“ у романима Милорада Павића».

Од 2003. до 2005. године радила је као професор српског језика на Кијевском славистичком универзитету и била је коректор научног зборника «Філософські проблеми гуманітарних наук» (издање Кијевског националног универзитета «Тарас Шевченко»).

Од 2005. године запослена је као контрактуални лектор за украјински језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Бави се преводилачким радом. Учествује на међународним конференцијама. Научна интересовања су везана за савремену српску и украјинску књижевност и културу.

БИБЛИОГРАФИЈА:

1. Митець – категорія вічна. (Рецензія на книгу: Рудяков П.М.  Між вічністю і часом: життя і творчість Іво Андрича. – Київ, 2000) // Всесвіт, Київ, 2001, №5-6, ст.160-161.
2.  „Хозарський словник“ Мілорада Павича як „полігон“ для постмодерністської гри „автор – читач“ // Літературознавчі студії, Київ, 2004, Вип.10, ст. 41-46.
3.  Дихотомічний „Пейзаж, намальований чаєм“: чоловіче й жіноче у наративно-рецептивній стратегії Мілорада Павича // Літературознавчі студії, Київ, 2004, Вип.11, ст. 59-64.
4. Гра як фундаментальна основа сучасної моделі дослідження культурної динаміки: Й.Гейзінга – Ж.Дерідда // Філософські проблеми гуманітарних наук, Київ, 2004, №1-2, ст. 84-86 (тези виступу).
5. „Скринька для письмового приладдя“ Мілорада Павича як роман у форматі „гіпер“ // Літературознавчі студії, Київ, 2005, Вип.12, ст. 72-76.
6. Трикстеріада імпліцитнонго Автора в наративі Павичевих романів // Літературознавчі студії, Київ, 2005, Вип.14, ст. 51-54.
7. Авторство як об’єкт іронії у романах М.Павича // Вісник Київського національного університету імені Тараса Шевченка, 2006, № 2, ст.15-21.
8. Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів (у співавторстві з Д. Айдачичем), Київ, 2005, 126 ст.
9. Романи Милорада Павића у контексту постмодернистичке ироније/самоироније // Зборник МСЦ-а: Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2006., № 35/2, 417-427.
10. Морфологија интерактивне стварности у драмама Милорада Павића // Зборник МСЦ-а: Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2008., № 37/2, стр. 475-486.
11. Інтерактивність у авторсько-читацькій комунікації „по-павичівськи“ (на матеріалі романної творчості М. Павича) // Компаративні дослідження слов’янських мов і літератур: Пам’яті Леоніда Булаховського: Збірник наукових праць. – Ювілейний випуск (до 120-річчя з дня народження), Київ, 2008, ст. 274-281.
12. Преводи:  Петрович Г. Картини з виставки; Гніздо // Петрович Г. Острів та інші видіння, Харків, 2007, ст. 73-80, 90-105.