define('WP_CACHE', true); Украјинистика | Група за украјински језик и књижевност Филолошки факултет у Београду » Градина
20
феб
2011

Градина

Comments : 0

Књижевност, уметност, култура (Градина, година XXXVI, јун, јул, август 2001, св. 6-7-8)

(Милена Ивановић):

Нишки часопис за књижевност, уметност и културу Градина први пут се појавио 1900. године, да би већ након годину дана престао да излази. Обновљена Градина већ четрдесет шест година доноси прилоге из савремене српске и светске књижевности и културе.  Троброј 6-7-8 за јун, јул и август 2001. године представља низ садржаја, од којих се читаоцима Славистике могу учинити посебно интересантним они објављени у шестој свесци, која је у целини посвећена украјинској књижевности.

Под називом «Хербаријум» овај део сачињавају три целине. У првом је представљена савремена украјинска проза одломком из романа једног од најпознатијих и најинтригантнијих украјинских писаца-постмодерниста, Јурија Андруховича. Два поглавља из његовог трећег романа «Перверзија» у преводу Ларисе Рашић упознају читаоца са самосвојним књижевно-уметничким светом и поступком аутора дајући истовремено једну нову и провокативну слику земље о којој читалац зна или «врло мало» или «ништа».

Други део, чији је аутор Љ. Поповић, посвећен је представљању украјинске књижевности 20. века. У свом кратком, али исцрпном и садржајном тексту Љ. Поповић пише о основним естетским принципима различитих школа украјинске поезије, као и појединачних песника од почетка прошлог века до његових осамдесетих година. Овај прилог доноси мноштво информација о стилским и тематским карактеристикама украјинског поетског израза, али и о културно-историјским околностима у којима се он формирао.

Трећи део, надовезујући се на претходни, представља избор из украјинске поезије 20. века, у коме су поред песника који су већ превођени на српски језик и са којима се наш читалац сусретао на страницама других књижевних часописа, као што су Развитак, Стварање, Мостови, Књижевна реч, Поља, Савременик плус, Српски књижевни гласник итд. наћи и аутори до сада непознати на овим просторима. У надахнутом преводу М. Сибиновића и Љ. Поповић то су: Лина Костенко, Иван Драч, Васиљ Стус, Микола Боровјов, Јуриј Завгородни, Василиј Голоборођко, Виктор Кордун, Игор Римарук, Васиљ Махно и Борис Шчавурски.

Седма свеска, са називом «Корени», посвећена је личности и стваралаштву Чарлса Мингаса, човека који је обележио џез-историју 20. века. Текстови А. Радовановића «Гневни човек џеза» и «Mingus movies» говоре о музици, спрези музике и филма у његовом стваралаштву, особеностима стила и технике Мингасовог музичког израза, али и о његовим схватањима и размишљањима.

Бољем разумевању Мингасове оригиналности допринеће и текстови које он сам писао презентујући своју музику, као и одломак из аутобиографије «Ништавнији од губитника» у преводу Мимице Петровић-Радовановић.

Преводи чланака Т.Џ. Потера «Друштвени корени афро-америчке музике: 1950-1970» и С. Зенија «потреба да се исприча прича» заокружују повест о једној од најистакнутијих фигура џез-музике прошлог столећа.

Осма свеска састоји се из два дела – «Семе-трава», који је посвећен Књижевној колонији Сићево 2001. и «Кактус-критика» у којој су приказана дела В. Павковића и В. Тасића.

У оквиру ове књижевне колоније одржан је округли сто «Часописи-огледала новог света», чији су материјали објављени у Градини. В. Копицл, В. Карановић, Љ. Шоп, З. Пешић Сигма и Д. Вуксановић изнели су своје виђење нових тенденција у књижевним и културолошким часописима (Књижевност, Градац, Летопис Матице српске, Српски књижевни гласник, као и новопокренути Реч, ПроФемина, Београдски круг). Посебна пажња је посвећена улози часописа у културном и књижевном животу (В. Карановић, Часописи – чаробна огледала; Љ. Шоп, Часописи – поуздана огледала), као и њиховом месту у свету савремених технологија (З. Пешић Сугма, Уреднички концепт у интернет часопису).

Други део ове свеске обухвата радове учесника Књижевне колоније Сићево 2001. – поезију М. Данојлића, В. Копицла, А. Ристовић, З. Костића и прозу А. Чара и С. Динић-Скочајић, док је њен трећи део посвећен добитнику награде Ramonda Serbica за вишедеценијско стваралаштво и допринос књижевности – М. Данојлићу. О лауреату и његовом стваралаштву писали су М. Недић, Љ. Шоп и Р. Динић.

Последњи део Градине садржи два критичка текста – Болест смрти Н. Тодоровића, у коме је представљена «Божанска клопка» В. Павковића и Дух апсолутне слободе С. Илић, кратак осврт на први роман В. Тасића «Опроштајни дар».

Mилена Ивановић

 

О аутору

Остави коментар

*

2 × 5 =

captcha *