define('WP_CACHE', true); Украјинистика | Група за украјински језик и књижевност Филолошки факултет у Београду » УТИЦАЈ ФРАЗЕОЛОГИЗАЦИЈЕ ПРЕДИКАТА НА СТРУКТУРУ ЊЕГОВИХ АРГУМЕНАТА
11
мар
2012

УТИЦАЈ ФРАЗЕОЛОГИЗАЦИЈЕ ПРЕДИКАТА НА СТРУКТУРУ ЊЕГОВИХ АРГУМЕНАТА

Comments : 0

Људмила Поповић (Београд)

0.1 Предмет овог рада представља фразеолошка глаголска синтагма и њен главни члан – предикат са аспекта логичке, семантичке и формалне структуре односа између предиката и синтаксички зависних чланова синтагме. За фразеолошку глаголску синтагму у стручној славистичкој литератури се такође користи термин фразеологический оборот, односно zwrot frazeologiczny за разлику од фразе, фразеолошког израза (wyrazenia) који се синтаксички корелишу са реченицом и именичком синтагмом.

У српској лингвистичкој литератури нема посебних термина за фразеолошку глаголску и именичку синтагму, већ се оне дескриптивно номинују, а понекад се у једном и другом значењу користи термин фразем . Фразеолошка глаголска синтагма одликује се, пре свега, релативном лексичком и синтаксичком самосталношћу њених чланова, која се само делимично ослабљује за разлику од идиома у којима је лексичка и синтаксичка независност потиснута од стране новог значења које се по својој природи идентификује са значењем једне речи, нпр: срп. ловити зјала – ‘дангубити’, укр, дати дуба – ‘умрети’, пољ. drzec’ koty – ’свађати’ се и сл.

Одредивши тако предмет истраживања желели бисмо да дефинишемо круг проблема у вези са назначеном темом који ћемо обухватити у овом саопштењу. Као прво, размотрићемо проблем дефинисања жанровских оквира фразеологизма у односу на хомонимичну употребу истоимених предиката у нефразеолошком контексту. У вези са тим дотакнућемо питање нереференцијалности предиката као потенцијалног показатеља његове фразеолошки маркиране употребе. Даље разматрање фразеолошки маркираних предиката одвијало би се у оквиру синтаксичког описа њихове аргументске структуре у којем би се пошло од логичке структуре до површинског израза и илустровало специфичне особине предиката у фразеолошкој синтагми. Основни циљ рада састоји се у образложењу тврдње да фразеологизација предиката утиче на структуру његових аргумената тако да као резулутат добијамо нови предикат који је хомонимичан предикату у нефразеолошком контексту.

0.2 У савременој лингвистици истраживачи фразеолошке лексике се слажу да се принципијелна различитост фразеологизама од жанровски немаркираних синтагми састоји у томе да сваки фразеологизам теоријски представља спој устаљеног садржаја са сталном формом. Стога као фразеологизми често функционишу лексичко-семантички и граматички архајизми, рецимо срп.утући у главу, рус. белены объелся, укр.стати руба, пољ. życ’ na wiarę и сл. Граматички архајизми подржавају идиоматичност исказа, чине га константним у погледу садржаја и форме. При томе се истиче да се фразеологизам «ствара не толико сликовитим значењем лексичког низа, колико синтаксичком специализацијом фразе, њеним коришћењем у строго фиксираном облику» .
Дакле, фразеологизам функционише у језику као јединство које се састоји од две константе – сталног садржаја (значења) и форме која му одговара. «Са тачке гледишта језика одређеног периода у питању је традициони елемент, зато објаснити садржај и облик фразеологизма без специјалних истраживања је доста тешко», – пише у монографији посвећеној истраживању синтаксе пословице Ј.Тарланов .
Фразеологизму као синтаксички везаном традиционом скупу супростављају синтаксички слободне синтагме у којима не постоји обавезна устаљена веза између одређеног садржаја и облика и у којима један тип конструкције је подесан да изрази безброј аналогних садржаја.

Међутим, синтаксичка маркираност фразеолошке синтагме увек се узима као нешто што је само по себи експлицитно јасно без улажења у опис структуре тог специфичног односа. Када је у питању идиом, све је јасно, границе фразеологизације предиката сасвим су «опипиљиве». Синтагме попут срп. ловити зјала, рис. бить баклуши, или укр. байдики бити не изазивају ни код кога дилему у погледу њихове фразеолошке лексичке и синтаксичке маркираности. Али како ћемо разграничити фразеологизован предикат од стилски необележеног у синтагмама носити робу на трг и носити некога на рукама са синтаксичког аспекта, уколико не залазимо у анализу структуре синтаксичке дистрибуције предиката? То да је синтагма носити на рукама фразеолошка не изазива сумњу због њеног лексичког пуњења, али да ли постоји и синтаксичка аномалија која указује на маркираност предиката?

Ако погледамо пажљиво логичку структуру предиката у исказу носити робу на трг, видећемо да се ради о пропозицији са три променљиве P (x, y, z) које могу на семантичком плану формирати отворену или затворену клаузу. Затворену клаузу C (a, b, c), када су све позиције предиката попуњене константама, налазимо у примеру Драган носи робу на пијацу. За отворену клаузу постоји више варијанти у којима нису све позиције попуњене константама:

Драган носи робу C (a, b, z),
Драган носи на пијацу C (a, y, c),
Носи робу на пијацу C (x, b, c),

То значи да су на семантичком плану позиције предметних аргумената попуњене конкретним предметним појмовима независно од њихове референцијалне вредности. На формалном-површинском нивоу присутан је један конститутивни елемент синтагме изражен предикатом и три аргуменцијских израза који се поистовећују са валентним позицијама. Тако за исказ

Иван носи робу на пијацу важи P (x, y, z) – C (a, b, с) – V Ux Uy Uz,
где P (x, y, z) представља опис појмовног нивоа, C (a, b, с) – опис семантичког нивоа, а V Ux Uy Uz – модел површинске структуре наведеног исказа.

Неопходно је нагласити да се у наведеном примеру предикат носити разликује од њему хомонимичног предиката који се реализује у синтагмама носити шешир, носити браду и сл., тј. где је у питању двоаргументски предикат са генеричким значењем – `имати на себи`. У односу на предикат у синтагми носити робу на пијацу, који је троаргументски, јер обухвата у својсту трећег аргумента локализатор преношења објекта, генеричком предикату носити недостаје сема кретања и везане са њим транспозиције објекта. Његов логички модел можемо записати P (x, y), семантички – C (a, b), а површински V Ux Uy. 
Предикат носити у синтагми носити на рукама корелише се са значењем `крећући се преносити`, тј. са троаргументским предикатом. Међутим он има само два аргумента који могу да буду реализовани на површинској равни, нпр.
Иван носи Марију на рукама 
P (x, y) – C (a, b) – V Uxpart Uy Uz part

На рукама овде представља такозвани партитивни аргумент, тј. валентну позицију која се у семантичкој и логичкој равни подудара са првим аргументом. Из фразеологизованог исказа нестаје трећи аргумент, поменути локализатор транспозиције објекта, јер на исказ Иван носи Марију на рукама нико не реагује питањем Куда? Скраћивање броја аргумената у синтагми са предикатом носити указује на његову хомонимичност у односу на нефразеологизовани аналогни предикат, јер је према пољском лингвисти Станиславу Каролаку коме припада коришћени у овом раду терминолошко-појмовни апарат логичко-семантичко- синтаксичке формализације, број и природа аргумената чине обележје сваког предиката .
0.3 Ако упоредимо фразеолошке глаголске синтагме носити на рукама, носити главу у торби, носити душу у носу и сл. са нефразеолошким са хомонимичним предикатом носити, уочићемо разлику и на семантичком плану која ће нама експлицитно указати да се ради о различитим предикатима не само са синтаксичког, већ и са семантичког аспекта. У таквој анализи желели бисмо да пођемо од опозиције: референцијално – нереференцијално употребљен предикат.

Чињеницу да се свака ситуација о којој се саопштава предикатом може посматрати као референцијална или нереференцијална истакла је својевремено Милка Ивић у раду о словенском глаголу и овремењавању понављане радње . По њеним речима, «глагол радњу именује у референцијалном смислу само онда кад је исказује као стварност, актуелну у садашњости, прошлости или будућности, иначе је нереференцијално употребљен» . Опозиција референцијалност-нереференцијалност глаголске радње била је разматрана и у погледу могућности употребе појединих временских облика глагола. Тако се на плану прошлости референцијалне радње исказују облицима перфекта како имперфективних тако и перфективних глагола, док се нереференцијалне радње исказују само имперфективним видским обликом. 
У овом контексту разматрања важно је истаћи да опозиција референцијално-нереференцијално употребљен глагол, према нашем сазнању, никада није довођена у везу са фразеологизацијом предиката, иако је очигледно да је радња исказана фразеологизованим предикатом увек нереференцијална, што такав предикат и маркира у семантичком погледу у односу на истоимени предикат употребљен у референцијалном смислу. Тако предикат носити у исказима Иван носи робу у магацин, Ученик носи књигу у библиотеку је референцијално употребљен, а радња је актуелизована, овремењена, дата са позиције актуелног посматрача. Дакле, са семантичког аспекта ради се о динамичком предикату, актуелизованом у несвршеној трајности. У фразеолошким синтагмама предикат носити не само да је употребљен нереференцијално, уп: Носи главу у торби, већ прелази у семантичку класу статичких предиката, попут глагола носити у синтагми носити наочаре и сл. Стога, основни закључак ове краће анализе синтаксичке и семантичке структуре словенског предиката носити је да у фразеолошким синтагмама функционише хомонимичан предикат који је синтаксички и семантички различит од стилски необележеног истоименог глагола.

0.4 Следеће питање које нам се намеће у вези са анализом фразеологизованог предиката је граница између његове фразеолошке и нефразеолошке употребе. Када поставимо питање да ли је глагол сахранити у исказу Ана је сахранила мајку фразеолошки употребљен већина би рекла да није, али на питање зашто, одговорили би без опипљивих аргумената, полазећи од свог језичког осећања. Питање је, дакле, да ли постоје егзактни синтаксички показатељи фразеологизације предиката? Покушаћемо да одговоримо на ово питање путем анализе аналогних синтагми у српском, руском и украјинском језику сахрањивати покојника, хоронить покойника, ховати покійника. Овде запажамо семантичко-синтаксичку аналогију у српском и руском примеру, где су предикати сахрањивати и хоронить метафорички изведени од историјског троаргументског предиката вишег реда хранити, хоронить са пропозиционализованим трећим аргументом, у смислу `чувати нешто/некога да му се нешто не деси`. У наведеним синтагмама сахрањивати покојника, хоронить покойника ови глаголи функционишу као двоаргументски предикати нижег реда, уп:

Бог ме je сахраниo од болести P [x, y, P(x)] – C [a, b, C(x)] – W Ux Uy NVOx1
Kомшије су сахраниле покојника P [x, y] – C [a, b] – W Ux Uy

Дакле, реч покојник се појављује на површинској структури као предметни аргумент кореспондентан са анимантним објектом. 
Украјинско ховати у немаркираној синтагми представља заправо четвороаргументски предикат ‘крити`. Например, у реченици Марко ховає від учителя комікс під партою (Марко крије испод клупе стрип од наставника) предикат ховати је употребљен као семантички необележен четвороаргументски предикат V Ux Uy Uz Uq који исказује референцијалну радњу и спада у семантичку класу статичких предиката. У синтагми ховати покійника предикат ховати има само два аргумента V Ux Uy, слично српском предикату сахрањивати или руском хоронить и прелази у семантичку класу теличних глагола кореспондентних са несвршеним сложеним предикатима који су подлежни темпоралној актуелизацији ховати – поховати, уп. сахрањивати – сахранити, хоронить – похоронить. Синтаксичко-семантичка специфичност предиката ховати у укр. синтагми ховати покійника могла би да послужи као показатељ фразеологизације предиката, као у примеру ховати правду. Тј. његов хомонимични статус у односу на истоимени необележени предикат у синтагми ховати в шафі іграшку від сестри је очигледан. Српски и руски глаголи сахрањивати, хоронить очигледно прошли су истоимени митолошко-културолошки пут метафоризације с тим да се примарни предикат на основу којег је извршена фразеологизација потиснут и чува се као традициони елемент у синтаксички стабилним конструкцијама Сахрани Боже! Храни тебя Господь! (у руском језику назначена семантика чува се и у рефлексивном облику глагола хорониться).

Дакле, на постављено питање у вези са исказом Ана је сахранила мајку можемо одговорити да није фразеологизован, јер предикат сахранити заправо функционише у овом исказу као синтаксички и семантички необележен са аспекта савременог стања језика, док украјински предикат ховати је необележен у значењу `крити`, а у значењу `сахрањивати` налази се у синтаксички и семантички везаном контексту што указује на његову фразеологизацију. Према томе, као један од стабилних показатеља жанровске обележености предиката у смислу његове фразеологизације видимо критеријум промене његове синтаксичке дистрибуције која прати промене на семантичком плану.

0.5 У овом контексту разматрања желели бисмо се детаљније осврнути на могуће путеве промене структуре аргумената фразеологизованог предиката у односу на његову необележену употребу. О првом начину промене синтаксичке дистрибуције предиката – промени броја аргумената, било је већ речи у ранијим примерима. које бисмо могли допунити новим, попут обесити бркове, повесить нос, повісити голову, запушити уста, заткнуть рот, заткнути рота и сл. Словенски глагол обесити, повесить, повісити, спада у троаргументске који подразумевају субјекат радње, објекат и предметни аргумент у функцији локализатора `обесити шта где`:
Момак је обесио капут на вешалицу P (x, y, z) – C (a, b, c) – V Ux Uy Uz.

Фразеологизовани предикат обесити појављује се као двоаргументски, нереференцијално употребљен и из семантичке класе резултативних предиката прелази у класу инхоативних, тј. кореспондентних радњама чија је последица промена стања. 
Момак је обесио бркове P (x, y) – C (a, b) – V Ux Uy
Девушка повесила нос P (x, y) – C (a, b) – V Ux Uy
Козак повісив голову P (x, y) – C (a, b) – V Ux Uy

Аналогне промене запажамо код глагола запушити, заткнуть, заткнути. Фразеологизовани предикат запушити има два аргумента, док необележена његова употреба подразумева три аргумента ‘запушити шта чиме`. Уп:
Винар је запушио буре чепом P (x, y, z) – C (a, b, c) – V Ux Uy Uz
Марија је запушила уста колегиници P (x, y) – C (a, b) – V Ux Uy

Други начин промене семантичко-синтаксичке структуре предиката је промена природе једног од његових аргумената, нпр. његов прелазак из анимантних у инанимантне и обрнуто. Рецимо, глагол водити подразумева два персонална аргумента – `давати правац некоме идући испред њега`:
Мајка води сина у обданиште P (x, y, z) – C (a, b, c) – V Uxpers Uypers Uzobj.

Уколико је први агргумент објектни, у питању је персонификација:
Та звезда је водила песника целог живота V Uxобј Uypers Uzobj.

Међутим, у фразеологизованом контексту предикат водити добија други аргумент из класе објектних, што га одликује у односу на семантички необележени истоимени предикат. Нпр., предикат відвести у смислу `оборити` у фразеолошким синтагмама укр. відвести очі, рус. отвести глаза има три аргумента од којих је други објектан, док у примеру відвести дитину додому имамо немаркирану употребу оистог предиката на шта, између осталог, указује природа другог аргумента.
Мама відвела дитину додому V Uxpers Uypers Uzobj
Мама відвела очі V Uxpers Uyobj.

Трећи показатељ фразеологизације предиката је пропозиционализација једног од аргумената, тј. његов прелаз из статуса предметних у пропозиционалне. Таква промена аутоматски утиче на природу самог предиката, тј. пропозиционализациија једног аргумента преводи предикат из класе нижег у предикате вишег реда.
Пропозиционализација аргумента може бити извршена на један од следећих начина: 
а) прелазак предметног аргумента у пропозиционализовани, чији је формални израз nomina verbale NV. Нпр.:
Ана тражи кључ у џепу P (x, y, z) – C (a, b, c) – V Ux Uy Uz
Ана тражи одговор P [x, P ] – C [a, C] – W Ux NV

У другом примеру на фразеологизовану употребу предиката тражити указује пропозиционализација другог аргумента који може да се развије у посебну клаузу Ана тражи да јој неко одговори на питање, где је питање заправо пропозиционализовани аргумент предиката одговорити. Стога могући је и такав формални запис примера Ана тражи одговор

P [x, P [x, y, P] – C [a, C [x, y, C ] – W Ux NW Ox Oy1 NW

где је NW – nomina verbale вишег реда одговор са пропозиционализованим 
аргументом питање
Ox- контекстуализовани први аргумент предиката одговорити (неко) 
Oy1-контекстуализовани други аргумент предиката одговорити, 
који је у корелацији са првим аргументом предиката тражити:` Ана 
тражи да одговоре њој (Ани)`.
NW – nomina verbale вишег реда питање са пропозиционализованим 
аргументом

б) други показатељ пропозиционализације аргумента је имплицитна предикативност аргумента фразеологизованог предиката. Нпр.
Лукаш грає на сопілці мелодію
Він грає мені на нервах

У другом примеру на фразеологизацију предиката грати који постаје каузативан указује имплицирани унутрашњи предикат нервувати на месту другог аргумента у семантичкој структури предиката грати . Исказ Він грає мені на нервах могао би да се парафразира `він робить так, що я нервую`. 
Він грає мені на нервах P [x, P (x)] – C [a, C (а)] – W Ux OP Ux

где је OP – унутрашњи предикат нервую. 
На површинској структури имамо само први аргумент предиката грати Ux и први аргумент унутрашњег предиката нервувати Ux. У овом случају фразеологизовани предикат такође функционише као предикат вишег реда W.
Неопходно је нагласити да приликом фразеологизације предиката често долази до комбиновања свих поменутих начина промене његове структуре. Нпр:
Тако у исказу 
Марія відвела погляд від дитини P [x, P (x, y)] – C [a, C (x, y)] – W Ux NV Ux1 Uy

предикат відвести, који, као што је било напоменуто, спада у троаргументске:
Мама відвела дитину додому P (x, y, z) – C (a, b, c) – V Ux Uy Uz

постаје двоаргументски предикат вишег реда са пропозиционализованим другим аргументом. Показатељи фразеологизације у овом случају су и скраћивање броја аргумената и пропозиционализација једног од аргумената.

0.6 У вези са разматраном темом намеће се такође питање о парафразираном или тзв. декомпонованом предикату као једном од начина његове фразеологизације. У примеру подавати голос који представља декомпозицију предиката відізватися предикат подавати има само два аргумента од којих је други пропозиционализован. Необележени предикат подавати ‘пружати` иначе има три предметна аргуменута и спада у предикате нижег реда. нпр: 
Іван подав пальто Марії P(x, y, z) – C (a, b, c) – V Ux Uy Uz
Іван подав голос P [x, P(x)] – C [a, C(a)] – W Ux NVUx1

Исто запажамо и у српским примерима постићи успех, направити продор и сл., где декомпозиција утиче на промену семантичке структуре предиката који је у парафразираном исказу носилац граматичког значења, док је за садржај декомпонованог предиката успети, продрти везан пропозиционализован аргумент успех, продор и сл. Уп:
Марија је постигла успех P [x, P(x)] – C [a, C(a)] – W Ux NVUx1
Армија је направила продор P [x, P(x)] – C [a, C(a)] – W Ux NVUx1

Условљености синтаксичкиих особина глагола – копуле у саставу декомпонованог предиката његовом фразеологизацијом могло би се посветити посебно истраживање али то ћемо препустити неком будуђем раду.

Резимирајући наше излагање можемо да констатујемо следеће.
1. Фразеологизација предиката несумњиво утиче на структуру његових аргумената.
2. Промене се дешавају не само на синтаксичком, већ и на семантичком плану.
3. Резултат промене синтаксичке дистрибуције предиката је хомонимичан облик који се само формално подудара са новим синтаксичким и семантичким особинама..
4. Основне манифестације промене структуре аргумената су
– промена броја аргумената
– промена природе аргумента
– пропоционализација аргумента.

 

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

 

Виноградов 1947 В.В. Виноградов, Русский язык, Москва, 1947
Ивић 1983 Милка Ивић, Лингвистички огледи, Београд, 1983
Каролак 2001 Stanisław Karolak, Od semantyki do gramatyki, Warszawa, 2001
Матешић 1982 Josip Matesić, Frazeoloski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, IRO Skolska knjiga, Zagreb, 1982 
Мршевић 1987 Драгана Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке 
синтагме у савременом српскохрватском језику, Филолошки 
факултет, Београд, 1987
Тарланов 1999 З.К. Тарланов, Русские пословицы: синтаксис и поэтика, 
Петрозаводск, 1999
Шипка 2001 Милан Шипка, Фраземи гестовно-мимичког порекла, 
Јужнословенски филолог, LVII, стр. 41-52, 2001
EJO Enczklopedia językoznawstwa ogólnego, Wrocław – Warszawa – 
Kraków, 1999
РМС Речник српскохрватског књижевног језика, Матица српска, I-
VI, Нови Сад, 1967-1976 
ФСУМ Фразеологічний словник української мови, I-II, Київ, 1993

 

О аутору

Остави коментар

*

1 × 3 =

captcha *