define('WP_CACHE', true); Украјинистика | Група за украјински језик и књижевност Филолошки факултет у Београду » Корак према Украјини
11
сеп
2014

Корак према Украјини

Comments : 0
Лазар Лапац и Ладислава Недељковић, студенти славистике који уче украјински језик као други словенски имали су прилике да овог лета проведу две недеље у Лавову и учествују у раду Летње школе украјинског језика и културе “Корак према Украјини” у организацији института МIОК (Лавовска политехника). 
У редовима који следе сазнаћете нешто више о самој летњој школи, дружењу и учењу украјинског језика, украјинском менталитету, посебним местима у Лавову, која се не смеју пропустити.
1) Зашто сте одлучили да се пријавите за летњу школу украјинског језика?

Ладислава: Имала сам сасвим друге планове за ово лето, али када ми је професорка предложила школу украјинског језика у Лавову, без размишљања сам погледала о чему се ради, попунила апликацију и била на сву срећу примљена. 

Лазар: На часовима украјинског као другог словенског сам чуо многе лепе приче о малом граду, донекле сличном на наш Нови Сад, који је много леп и препун културног садржаја. Осим тога, иако сам студент руског језика, никада до сада нисам био у Источној Европи,

2) Какви су ваши утисци о школи, како сте се провели, како је била организована настава?

Ладислава: Одлично сам се провела, стекла сам многе пријатеље, и научила пуно тога о украјинском језику што не бих имала прилике да научим на часовима, јер друга је ствар кад ви то учите на факултету, а друга је ствар кад ви учите језик у земљи порекла тог језика, јер онда баш учите дух тог језика. 

Лазар: Моје прво изненађење је било то да су ме, након теста, распоредили у групу за највиши ниво, са људима који су већ имали доста контаката са украјинским језиком, само су дошли да усаврше знање. Текстови из уџбеника су били веома занимљиви, у исто време смо учили нове украјинске речи, слушали занимљиву причу и откривали украјинске културне финесе, причали о својој земљи, читали поезију.

3) У којим активностима сте имали прилику да учествујете осим интезивних курсева језика?

Ладислава: Поред феноменалних курсева језика и наставе која је била организована у летњој школи МИОК, професори и стручно особље су нам осим  украјинског језика успели приближити и дочарати дух Украјине и самог Лавова. Показивали су нам дивна места око града и споменике који су од културног значаја. Водили су нас да видимо бајковиту и нетакнуту природу Карпата. 

Лазар: Гледали смо филмове, слушали о животу и стваралаштву украјинског песника Игора Калинеца, слушали смо о украјинској уметности плеса, народној и савременој, посебно о плесу који се зове „аркан“ и имали смо прилику да пробамо да заплешемо као Украјинци…Од свих активности, мени лично се највише допао мастер-клас ликовне уметности који је држао уметник Олег Мелех. Показао нам је како се ради у техници акварела, причао о петрикивском роспису, историји уметности света и Украјине. Ја сам цртао и сликао од малих ногу и волим то да радим, али никада нисам узимао часове, па је овај мастер клас био веома користан за мене.

4) Шта је најзанимљивије што сте научили о украјинском језику или култури током летње школе?

Ладислава:Толико нових ствари сам научила, да не могу да издвојим ни једну која ми је специјално интересатнија од осталих. 

 

Лазар: Моја група је имала посебну екскурзију по Лавову на тему ,,гваре“. Гвара је једна важна реч која не постоји у књижевном језику, а означава дијалектизме у Лавову. Очекивао сам да би постојали неки полонизми у украјинском језику, али нисам толико различитих утицаја (мађарски, словачки, немачки, јеврејски…), нити неке речи које знају и Срби (бомбони, сирена, фрајер, (в)ујко, стрико…).

5) Какав утисак су на вас оставили Лавовљани и атмосфера која влада у граду?

Ладислава: Одушевљена сам становницима Лавова колико су љубазни и вољни да помогну у сваком тренутку.Град је увек жив и пун туриста. Лавов има душу и необичну топлину. 

Лазар: Лавовљани су врло културни, љубазни и организовани. Када уђете у пун трамвај, а морате купити карту код возача, чак и ако сте у задњем делу, можете дати неком новац и замолити га да проследи, видећете да ће се убрзо до вас вратити карта и кусур ако вам следи. На улицама около Плошче Ринок ћете видети много уличних продаваца и извођача – златне факире које лете, златне даме и господу у викторијанским хаљинама, девојке-лептире, даме са сунцобранима које продају слаткише, возаче кочија… имао сам утисак да сам у неком бајковитом граду или граду из цртаних филмова јапанског Дизнија, Хајао Мијазакија.

6) У оквиру школе су организовне и ескурзије по Лавову и околини. Која места сте посетили шта вам се допало?

Ладислава: Излет по Карпатима, цркве у стенама, али и центар Лавова који одушевљава милионе туриста.Архитектура Лавовског Универзитета оставила је на мене јак и незабораван утисак. 

Лазар: Најјачи утисак остављају споменици који наводе посматрача да замисли читав покрет или причу, не само статичну фигуру. Ми видимо како песнику Адаму Мицкјевичу долеће анђео и предаје надахнуће, како свети Ђорђе убија змију, како Тарас Шевченко показује своје песме, а које носе неке мрачне тренутке украјинске историје, али и Богородицу Оранту, светлу фигуру која се моли за све људе. Осим у Лавову, били смо и у Стрију, посетили смо тврђаву Тустањ (место где је сниман чувени филм Сергеја Параџанова „Сенке заборављених предака“), као и Шевченкивски гај, затим музеј писанки (украјинских ускршњих јаја), а једна бака нам је показала како се и данас преде вуна помоћу вретена.

 Ладислава: Изузетно су ми се допали ресторани и кафићи који имају своју јединствену и специфичну причу. 

Лазар: Лавовски ресторани и кафићи су били битан разлог ишчекивања пута у Лавов. Издвојио бих „Дом легенди“ – на фасади зграде је велики змај, свака соба има своју занимљиву причу, а на крову се налази летећи аутомобил са веслима који користе оџачари у Лавову.

7) У летњој школи су учестовали полазници из различитих земаља. Како су вам се допале групе, да ли сте стекли неке пријатеље?

Лазар: Група је била прилично занимљива. Од сваког сам научио нешто ново, било је изазов али и част пратити их. Сви моји пријатељи које сам упознао у Лавову су добродошли у Београд, добио сам и пар позива у Лавов, Петроград, Москву… Веома су ми драги, волео бих да их поново видим. 

Ладислава: Прави показатељ заједништва полазника ове школе је тај што сам са скоро свима из моје групе остала у контакту. Веома сам изненађена колико нових пријатеља и нових искустава сам стекла за само 2 недеље.

8) Које су ваше асоцијације на помен Лавова и Украјине?

Лазар: Прелепа украјинска природа, замагљени борови на Карпатима, црвени возић на Плошчи Ринок, Српска улица, сувенири на пијаци „Вернисаж“, откуцавање картица у превозу, полуслатко вино од нара, мирис млевене кафе из „Лавовског рудника кафе“, песма «Тільки ві Львові», споменик Адаму Мицкјевичу… 

Ладислава: Одмах ме обузме топлина као да сам тамо живела годинама, као да је то мој град и планирам да опет одем у Лавов.

9) Да ли бисте препоручили својим колегама да се пријаве за ову или неку другу летњу школу и због чега?

Ладислава: Обавезно! Ново и лепо искуство, нови доживљаји, нови људи, нова сазнања…То је оно што заувек остаје у вама,а сигурно је да ће и други то исто или још лепше доживети. 

Лазар: Апсолутно. Ако имају жељу да науче украјински језик, то је довољно. Уколико не знају украјински, могу тамо да почну са учењем – почетна група је учила азбуку, добијала сликовит материјал и кроз њега учила прве речи. Програм школе је био пребогат.

10) Какав су утисак на вас оставили домаћини?

Ладислава: У Украјини током нашег боравка свако дешавање је било доста добро пропраћено. Курс украјинског језика у Украјини није био обичан курс који кад завршиш одеш кући као да се ништа није десило. У Украјини чак и тај курс од две недеље има значаја за све, а не само за нас као учеснике. Тај завршетак курса је пропраћен на скоро свим ТВ станицама.Тиме сам схватила колико и њима значи и колико им је драго што неко учи њихов језик, културу и то знају да цене и веома су захвални што се интересујемо за њихов језик и културу.Веома сам захвална свима на указаној прилици да боље научим украјински језик и да боравим у једном од истински најлепших градова. Лавов ће заувек имати посебно место у мом срцу.


Лазар: Снимали су нас са циљем да покажу да постоји интересовање за украјински језик и културу. За једну од тих телевизија сам рецитовао песму „Муза“ Тараса Шевченка, коју сам још у Београду научио напамет и са којом сам учествовао на конкурсу декламатора у оквиру Дана Тараса Шевченка. Мислим да је у заиста важно да Србија и свет чују о Украјини, о украјинском језику и култури. У оквиру церемоније затварања школе су нам показали главни корпус Лавовске политехнике – прелепу зграду у неокласицистичком стилу, која је препуна очаравајућих слика и статуа. Били смо примљени у свечану салу, где смо показали како су наше групе доживеле Лавов, а потом су нам уручили сертификате и овогодишња издања књиге „Кобзар“, штампана у част 200 година рођења Тараса Шевченка.

О студијским путовањима у Украјину које организује Филолошки факултет, али и могућностима учешћа на овој и другим летњим школама можете се информисати код свог предметног наставника. 
О аутору

Остави коментар

*

twenty + 14 =

captcha *