define('WP_CACHE', true); Украјинистика | Група за украјински језик и књижевност Филолошки факултет у Београду » Др Људмила Поповић
30
мар
2017

Др Људмила Поповић

Comments : Off

На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду ради од 1992. године

контакт: ljudmilapopovic@yahoo.com

Консултације:
петак 16:30, кабинет 16
  •  

    Др Људмила Поповић рођена у граду Радехов Лавовске области, у Украјини. Девојачко презиме Надточа. Основно образовање стекла је у градићу Куликив Лавовске области.

    Годинe 1987. са одличним успехом дипломирала је на групи за српскохрватски језик са осталим словенским језицима Филолошког факултета Кијевског државног универзитета «Тарас Шевченко», чиме је стекла посебну диплому са одликовањем и стручно звање филолога, професора српскохрватског језика и књижевности и професора украјинског језика и књижевности. Просечна оцена за време студија је 10.00.

    Oд 1988. године стално настањена у Србији.

    Године 1988. уписала је постдипломске студије Филолошког факултета у Београду, смер – наука о језику. По успешном завршетку студија са просечном оценом 10.00, 13.06. 1991. године одбранила је магистарски рад на тему «Семантички потенцијал назива за боје у српском, руском и украјинском језику».

    Одбранила је докторску дисертацију на тему «Епистоларни дискурс украјинског и српског језика» 25.12.1997. године  на Филолошком факултету Универзитета у Београду, чиме је стекла диплому доктора филолошких наука.

    На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду ради од 1992. године: од 1992.  – у звању лектора, од 1994.  – у звању вишег лектора, од 1998. – у звању доцента, од октобра 2003. године у звању ванредног професора  за украјински језик и књижевност, а од јула 2009. године у звању редовног професора.

    Од 2004. године члан је  професорског колегијума (редовни професор) Украјинског  слободног универзитета у Минхену.

    Предаје украјински језик и књижевност, као и контрастивну граматику украјинског, руског и српског језика.

    Од 1997/1998. школске године предаје украјински језик на Катедри за славистику Филозофског факултета у Новом Саду.

    Од школске 2000/2001. године предаје предмет Увод у лингвистику за студенте свих наставних група Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.

    Од 2008. године члан је Матице српске.

    Члан  уредништава  међународних научних часописа:

    • Зборник Матице српске за славистику (уредник – проф. др Корнелија Ичин, дописни члан САНУ) – oд 2000. године;
    • Лінгвістичні актуальності (Украјина, Доњецк, уредник – проф. др Анатолиј Захњитко, дописни члан УНАН) – од 2004. године;

    Славистика (уредник – проф. др Петар Буњак) – од 2012. године;

    Studia Ukrainica Posnaniensia (Пољска, Познањ, уредник – Тетјана Космеда) – од 2013. године;

    Члан уредништва међународног часописа за филологију, уметност и културу – УКРАС (Украјина, Кијев, уредник – др Дејан Ајдачић) – од 2005. године.

    Од 2013. године члан Граматичке комисије при Међународном славистичком комитету.

    Од 2013. године управник Катедре за славистику Филолошког факултета универзитета у Београду.

    Држала је  предавања по позиву за студенте додипломских, дипломских и докторских студија Кијевског државног универзитета, Токијског универзитета, Хокаидског универзитета, Универзитета у Загребу, Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду.

    Од 1.06. до 1.10. 2010. године  радила је као  гостујући професор  на Институту славистичких истраживања (Slavic Research Centre) Хокаидског универзитета у Сапороу (Јапан).

    Објављује радове из контрастивног проучавања словенских језика у области когнитивне лингвистике, синтаксе, лексичке семантике, етнолингвистике, лингвистике текста, анализе дискурса, као и радове из историје украјинске књижевности.

    Добитница је награде „Павле Ивић“ за 2005. годину, заједно са групом аутора монографије  „Синтакса савременог срспскога језика. Проста реченица“.

    Одлуком председника Украјине од 22. јануара 2008. године одликована је Орденом кнегиње Олге – највећим државним одликовањем Украјине које се додељује женама у области популаризације украјинске културе, научне  и просветне делатности.

    За допринос развоју украјинистике и популаризацији украјинске културе 2000. године одликована је специјалном дипломом Светског украјинског координационог савета.

    1. године одликована је Повељом Савеза Русина Украјинаца  Србије поводом 20 година постојања ове културне институције.

    Од 1998. године председник је Српско-украјинског друштва у Београду. Организовала је Дане у украјинске културе у Београду (април-мај 2000. године),  Дане украјинске књижевности у Београду (мај 2002. године), као и бројне књижевне вечери у «Задужбини Илије Коларца», Кући Ђуре Јакшића и  другим културним институцијама Београда.

    Говори украјински, руски, српски, пољски и енглески језик. Пасивно зна чешки, словачки, бугарски, белоруски, словеначки, македонски, русински и француски језик.


    НАСТАВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

    У досадашњем професионалном ангажману др Људмила Поповић изводила је наставу из следећих дисциплина:

    (а) на Филолошком факултету у Београду – предавања из  Украјинског језика I: фонетика и фонологија; Украјинског језика II: морфологија; Украјинског језика III: лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV: синтакса; предавања и вежбе из Конфронтативне граматике украјинског и руског језика (за студенте-русисте); Историје украјинског језика; Историје украјинске књижевности; Увода у лингвистику за студенте славистике.

    (б) на Филозофском факултету у Новом Саду – предавања и вежбе из Украјинског језика I: фонологија; Украјинског језика II: морфологија; Украјинског језика III: лексикологија и стилистика; Украјинског језика IV: синтакса.

    Др Људмила Поповић остварила је више менторстава у изради магистарских радова и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, била члан комисија за одбрану доктората, као и комисија за одобрење теме доктората и магистарских радова. Менторским радом и ангажовањем у поменутим комисијама допринела је развоју научно-наставног подмлатка и славистичких кадрова на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету у Новом Саду. В. у вези с тим следеће:

    • менторства у изради магистарских радова на Филолошком факултету у Београду:
    1. Милена Ивановић – «Категорија прелазности у украјинском и српском језику» (рад је одбрањен  15. децембра 2004. године);
    2. Тања Гаев – «Семантички потенцијал бројева у украјинском, руском и српском фолклору» (рад је одбрањен  30. новембра 2007. године).
    • менторства у изради  докторских дисертација  на Филолошком факултету у Београду:
    1. Светлана Ћирковић – „Стереотип времена у дискурсу расељних лица са Косова и Метохије“ (дисертација је одбрањена  15. новембра 2011. године);
    2. Милена Ивановић – „Категорија акционалности и средства њеног изражавања у украјинском и српском језику“ (дисертација је одбрањена 20.02. 2012. године);
    3. Стефан Стојановић – „Функционално-семантичко поље перфектности у српском и руском језику“;
    4. Карина Авагјан – „Стереотип странца у језичкој слици стварности Руса и Срба“;
    5. Стефана Пауновић Родић – „Стереотип жене у језичкој слици света Словака и Срба“
    • учешће у раду комисија за одбрану докторских и кандидатских  дисертација:
    1. Душанка Звекић-Душановић, Синтаксичко-семантичке структуре с модалним индикатором у српском и мађарском језику. Ментор: Ивана Антонић; дисертација је одбрањена  17.04.2007 на Филозофском факултету у Новом Саду;
    2. Мирјана К. Илић, Систем боја у савременом српском језику (лексичко-семантички и творбени аспект). Ментор: Рајна Драгичевић. Дисертација је одбрањена 2011. године на Филолошком факултету у Беогаду;
    3. Монастирська Ганна Володимирівна, Лінгвокреативний потенціал ірреально-модальних форм, Дисертація на здобуття наукового ступеня кандидата філологічних наук, Донецький національний університет, Україна.  Дисертација је одбрањена 2011. године на Доњецком Националном Универзитету;

    НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД

    Проф. др Људмила Поповић била је ангажована на више међународних и домаћих научноистраживачких пројеката, учествовала је са рефератима и саопштењима на бројним међународним и домаћим научним скуповима (Београд, Нови Сад, Кијев, Лавов, Велико Трново, Вроцлав, Љубљана, Варшава, Чикаго, Донецк, Грац, Токио, Сапоро), објавила низ радова у часописима и зборницима у земљи и иностранству, као и неколико научних монографија и уџбеника. Бави се проблематиком когнитивне лингвистике, синтаксе, лексичке семантике, етнолингвистике, лингвистике текста, анализе дискурса, историје украјинске књижевности.

    Од 2000. године члан је уредништва научног часописа  Зборник Матице српске за славистику.

    У априлу  2008. године изабрана је за сталног члана-сарадника Матице српске.

    Од 2005. године члан је међународног уредништва научног часописа „Лінгвістичні студії“ (Украјина).

    Од септембра 2013. године члан Међународне граматичке комисије при Међународном комитету слависта.

    Члан је управе Славистичког друштва Србије, у више наврата обављала је дужност секретара и члана Извршног одбора Друштва.

    Поред научних истраживања, бави се и преводилачким радом, приређује антологије поезије и песничке збирке.

    Проф. др Људмила Поповић учествовала је у међународним научним пројектима:

    • „Аргументска структура предиката у словенским језицима“ под руководством истакнутог пољског лингвисте Станислава Каролака (2001-2005).
    • интеркатедарском међународном пројекту „Комуникативно понашање словенских народа“ у организацији Центра за комуникативна истраживања Универзитета у Вороњежу (Русија);

    Од 1996. до 2000. године била је сарадник на два научноистраживачка пројекта Филолошког факултета у Београду која су регистрована у Министарству за науку Републике Србије:

    • „Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика“;
    • „Српска култура у европском контексту“.

    Од  2004.  до 2010. године била је сарадник на два научноистраживачка пројекта која су регистрована у Министарству за науку и заштиту животне средине  Републике Србије:

    • „Опис и стандардизација савременог српског језика“ (148002);
    • „Народна култура Срба у европском и балканском контексту“ (147077);.

    Проф др Људмила Поповић тренутно је ангажована на следећим домаћим и међународним научноистраживачким пројектима:

    • 2010-2014: „Опис и стандардизација савременог српског језика“ (регистрован  у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 178021);
    • 2010-2014: „Народна култура Срба између Истока и Запада“ (регистрован  у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 177022);
    • 2007-2015: пројекат Граматичке комисије Међународног комитета слависта Таксис в славянских языках – руководилац академик В.С. Храковски (Русија);
  • Комплетну биографију преузмите кликом на линк

  • I година:

    • Украјински језик I
    • Увод у лингвистику

    II година:

    • Украјински језик II
    • Украјински јез. као други словенски I

    III година:

    • Украјински језик III
    • Украјински јез. као други словенски II
    • Историја украјинског језика

    IV година:

    • Украјински језик IV

 

О аутору