Категорија евиденцијалности у српском и украјинском језику
Људмила Поповић
Евиденцијалност као лексичко-семантичка категорија није описана у српском и украјинском језику – ни у сваком од језика појединачно, нити контрастивно. Циљ овог рада састоји се у указивању на основне теоријске претпоставке које могу да послуже као основа модела описа маркера евиденцијалности у сваком од језика. На теоријском плану је скренута посебна пажња на питање удела показатеља епистемичке процене пропозиције у семантичкој структури маркера евиденцијалности. У оквиру дескрипције евиденцијалности на конкретној језичкој грађи српског и украјинског језика посебно су обрађени поједини прилози, као и глаголи перцепције који у субординативној реченици могу да буду маркери инференцијалне или рапортивне евиденцијалности – у зависности од њихове синтаксичке спојивости. За разлику од мишљења које је устаљено међу истраживачима евиденцијалности да одређени маркери указују на већу или мању говорникову епистемичку дистанцу према саопштаваном показано је да модални напон истих маркера варира од неутралног до изразите негативне процене степена истинитости пропозиције, у зависности од извора информације која се преноси – одређеног, уопштеног или неодређеног.
Комплетан рад можете преузети на следећем линку:
