29
сеп
2023

Међународни научни семинар „Протест и експеримент у Украјини и Русији: интелектуалне и уметничке стратегије“ („Protest and Experiment in Ukraine and Russia: Intellectual and Artistic Strategies“).

Posted By :
Comments : 0

НАУКА ИСТРАЖУЈЕ СТРАТЕГИЈЕ ОТПОРА У КУЛТУРИ

 

Дана 29. септембра 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржан је међународни научни семинар „Протест и експеримент у Украјини и Русији: интелектуалне и уметничке стратегије“ („Protest and Experiment in Ukraine and Russia: Intellectual and Artistic Strategies“). Семинар је организован у оквиру заједничког пројекта Универзитета у Београду и Универзитета у Ослу “Rethinking the Soviet experiment: Ukrainian and Russian perspectives (RSE)”, који је финансирала Европска унија универзитета  CircleU. Претходна семинар у оквиру наведеног пројекта, под насловом „Historical Diversity“ одржан је на Универзитету у Ослу у априлу 2023. године.

 

Семинар у Београду је одржан на енглеском језику, а у њему су учествовали истраживачи из Норвешке (Борис Маснглов, Вера Фабер, Свитлана Арабаджи), Француске (Андреј Костин), Немачке (Сјузан Франк, Свитлана Шчербак, Вера Дубина) и Србије (Људмила Поповић, Корнелија Ичин, Анастасија Тепшић, Јулија Драгојловић), који су представили занимљиве теме везане за борбу великих и малих, политичких и уметничких, пропагандних и контрапропагандних наратива о Украјини и Русији.

 

Семинар је отворила у име организатора Људмила Поповић, пожелевши добродошлицу свим учесницима. У свом обраћању подсетила је присутне на прву украјинску уметничку побуну која је прерасла у грађански протест против хапшења у средини украјинске интелигенције средином 60-х година 20. века. На премијери филма Сергеја Параџанова „Сенке заборављених предака“, који је сам по себи представљао израз уметничког нонконформизма, 4. септембра 1965. године, у кијевском биоскопу „Украјина“, водећи украјински интелектуалци устали су у знак протеста против поновног таласа репресалија након краткотрајног периода такозваног „одјуживања“ у време критике Стаљиновог култа.  Подстакнута овом уметничком и интелектуалном побуном, била је то прва јавна демонстрација људских права у Совјетском Савезу,

 

У првој секцији семинара „Making Sense of a Changing World“ своје излагања је представила Свитлана Шчербак (Универзитет у Ахену), која је детаљно размотрила феномен популизма на примеру кампање Володимира Зеленског на председничким изборима у Украјини, 2019. године. Андреј Костин (Универзитет у Греноблу) скренуо је пађњу присутних на посебан значај тзв. микроисторије за проучавање историје књижевности.

У оквиру друге секције „Artistic Responses“ Анастасија Тепшић (Универзитет у Београду, Доњецки национални универзитет „Васиљ Стус“, Виница) говорила је о језичкој игри као протесту против соцреалистичког канона у стваралаштву постмодерних украјинских писаца, представника тзв. „станиславског феномена“. Сјузан Франк (Хумболтов универзитет у Берлину) говорила је о томе како украјински и руски уметници проживљавају кроз своја дела трагедију у Бучи и како је презентују јавности у тим делима.

Секција „Patterns of Resistance“ обухватила је излагања Јулије Драгојловић (Универзитет у Београду) која је у свом истраживању приказала социокултурни и прагматички аспект функционисања украјинских ратних интернет-мемова као постфолклорних јединица, и Вере Дубине (Хумболтов универзитет у Берлину) о улози јавне историје у покушају отпора главним наративима званичне пропаганде. Корнелија Ичин (Универзитет у Београду) говорила је о уметничким инсталацијама и перформансима као политичким протестима против рата у савременој Русији.

Научни семинар окончан округлим столом на тему „Protest and Experiment on the Periphery: Transdisciplinary Perspectives су Свитлана Арабаџи (Универзитет у Ослу), Вера Фабер (Универзитет у Тромсоу / Универзитет у Ослу) и Борис Маслов (Универзитет у Ослу). Свитлана Арабаџи поделила је искуства о свом анкетирању професора и наставника историје из окупираног Маријупоља. Вера Фабер излагала је о јавним акцијама подршке Украјини у граду Ћирћенес из аспекта географског и културне «пограничности» норвешког насеља, удаљеног свега неколико километра од Русије. Борис Маслов је изнео своја запажања о украјинском питању и симпатијама према козацима у аутобиографском роману руског писца Александра Херцена.

О аутору

Остави коментар

*