By

Жали женчики, жали, Серпики поламали, Серпики золоти, Женчики молодії. Опширније

  Светлана Пиркало „Љубав?“   Љубав – то је егоизам двоје људи. Француски писац ХV века Антоан де Сал Љубав – то је као боршч: некада успе, а некада не. Моја мама Љубав – то је река, у којој се купају две будале. Школска „Свеска другова“   Да ли је љубав талас ил... Опширније

Галина Пагутјак „Снег у шаци“ 1 Пре око пет хиљада година Шумери су говорили: „Жена је оштар нож који човеку пререже грло“.  А у Соломоновој  „Песми над песмама“  имамо: „Љубав је јака као смрт. Љубомора је страшна као пакао.  Њене стреле су вреле“. Ако прва фраза пра... Опширније

  Васиљ Габор „Моја годишња доба“   Зима је –  и први снег,  сваке године,  као празник, –  први и нови,  али у њему стално живе сећања на прошле снегове.  И пријатно је да обичне природне појаве и промене истовремено постају и догађаји за душу,  за ... Опширније

    Васиљ Габор „Прича жене заљубљене у ветар“   Ово је прича дедине сестре Ане. Човек ју је ухватио са другим и тако је пребио да је она трећег дана умрла. Тако су причали једни, а други су причали да је није тукао, већ да је стао на ноге и нагло је подигао увис и... Опширније

  Васиљ Габор „Портрет човека са гавраном“   Ова црна птица била је чудна, јер чак и онда када годинима није давала знака да постоји, као да је некуда нестајала заувек, човек је осећао њено присуство, а њена појава је уносила у душу немир, терала је на опрез. Ово ... Опширније

Михајло Коцјубински „Persona grata“ Лазар је мрзео затворског чувара коме је затвор дао надимак Њушка. Због свега: због грубог лица, на коме нису хтеле да расту маље, због ситних злих очију које су увек гледале некуда иза човека, мада су све запажале, због њег... Опширније

Розлилися води на чотири броди. Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. Що в першому броді зозуленька кує, Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. А в другому броді щука-риба грає, Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. А в третьому броді соловей щебече, Гей, дівки... Опширније

Ой весна, весна, ти красна, Що ж ти нам, весна, принесла? Та принесла я вам літечко, Щоб родилося житечко Ще й червонії квіточки, Щоб, квітчалися дівочки. Пісеньки співали, В решето складали, Повісили решето на вербі; Як налинули лебеді Та звалили решето додолу, — Ч... Опширније

 (Пісня про Данила Нечая) Ой з-за гори високої, З-під чорного гаю, Ой крикнули козаченьки: «Утікай, Нечаю!» «Не бійтеся, не бійтеся, Пани отамани, — Поставив я стороженьку Усіма шляхами. Як я маю, козак Нечай, Звідси утікати, Славу мою козацькую Марно потеряти?» «А я тебе, ... Опширније