By

Зовем се Бранко Ршумовић. Живим на Новом Београду. Рођен сам 31.08.1992. године. Завршио сам Четврту београдску гимназију. У слободно време записујем имена покварених мафијаша у ... Опширније

  Зовем се Јелена Благојевић. Рођена сам 21. новембра 1990. године у Београду. Завршила сам Четврту београдску гимназију. Од ове године студент сам Филолошког факултета, смер Украјински језик и књижевност. Говорим руски и енглески језик. За украјински језик сам се одлучила из два... Опширније

  Зовем се Александра Швабић, рођена сам 29.6.1988. у Београду. Након завршене гимназије имала сам дилему о избору факултета-језици или политичке науке. Тако сам најпре студирала на Факултету политичких наука и након завршене друге године и учења италијанског језика пожелела са... Опширније

  Галина Пахутјак – Снег у шаци (превела Тања Гаев) Пре неких пет хиљада година Сумерци су говорили: „Жена је оштри бодеж који мушкарцу пререже грло“. А у Соломоновој „Песми над песмама“ стоји: „Љубав је јака као смрт. Љубомора је страшна као пакао. Њене стреле су вреле... Опширније

Олес Иљченко – Град с химерама (превела Тања Гаев) Владислав Городецки се буди и неко време не може схватити где је. Да ли је код куће, на породичном имању? Поново је малишан на причешћу у катедрали? Чија се кућа издиже на брду? Родитељска? Где се он сада налази, у ... Опширније

Людмила Попович про україністику в Сербії, ентузіазм студентів, роль культурних інституцій та кризу “неринкових” гуманітарних наук Опширније

  • Фонетика 1 – збирка вежбања • Граматика 1 – збирка вежбања • Украјинска књижевност I – предавања • Украјинска књижевност II – предавања • Украјинска књижевност III – предавања • Украјинска књижевност IV – предавањ... Опширније

Милена Ивановић У раду се помоћу статистичког и контрастивног метода анализирају фактори који утичу на употребу генитива и акузатива у конструкцијама са негацијом у украјинском и српском језику. Фактори су подељени на четири групе: 1. Дејство негације, 2. Комуникативна структур... Опширније

Милена Ивановић У раду се разматрају централна и периферна средства изражавања прелазности у украјинском и српском језику: форме директног објекта и фактори који утичу на избор једног или другог облика. Комплетан текст можете преузети на адреси:... Опширније

Прeдрaг Пипeр 1. Бeoгрaдскa укрajинистикa je зa двaнaeст гoдинa прeшлa вишe знaчajних стeпeницa у свoм узрaстaњу – oтвaрaњe лeктoрaтa, први мaгистeриjум, првa дисeртaциja, првa мoнoгрaфиja и aнтoлoгиja, нeкoликo књигa књижeвнoг прeвoдa, дeсeтинe студeнaтa кojи су учили и нaучил... Опширније