By

  Васиљ Габор „Моја годишња доба“   Зима је –  и први снег,  сваке године,  као празник, –  први и нови,  али у њему стално живе сећања на прошле снегове.  И пријатно је да обичне природне појаве и промене истовремено постају и догађаји за душу,  за ... Опширније

    Васиљ Габор „Прича жене заљубљене у ветар“   Ово је прича дедине сестре Ане. Човек ју је ухватио са другим и тако је пребио да је она трећег дана умрла. Тако су причали једни, а други су причали да је није тукао, већ да је стао на ноге и нагло је подигао увис и... Опширније

  Васиљ Габор „Портрет човека са гавраном“   Ова црна птица била је чудна, јер чак и онда када годинима није давала знака да постоји, као да је некуда нестајала заувек, човек је осећао њено присуство, а њена појава је уносила у душу немир, терала је на опрез. Ово ... Опширније

Михајло Коцјубински „Persona grata“ Лазар је мрзео затворског чувара коме је затвор дао надимак Њушка. Због свега: због грубог лица, на коме нису хтеле да расту маље, због ситних злих очију које су увек гледале некуда иза човека, мада су све запажале, због њег... Опширније

Розлилися води на чотири броди. Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. Що в першому броді зозуленька кує, Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. А в другому броді щука-риба грає, Гей, дівки, весна красна, зілля зелененьке. А в третьому броді соловей щебече, Гей, дівки... Опширније

Ой весна, весна, ти красна, Що ж ти нам, весна, принесла? Та принесла я вам літечко, Щоб родилося житечко Ще й червонії квіточки, Щоб, квітчалися дівочки. Пісеньки співали, В решето складали, Повісили решето на вербі; Як налинули лебеді Та звалили решето додолу, — Ч... Опширније

 (Пісня про Данила Нечая) Ой з-за гори високої, З-під чорного гаю, Ой крикнули козаченьки: «Утікай, Нечаю!» «Не бійтеся, не бійтеся, Пани отамани, — Поставив я стороженьку Усіма шляхами. Як я маю, козак Нечай, Звідси утікати, Славу мою козацькую Марно потеряти?» «А я тебе, ... Опширније

Ой ясне сонце високо сходить, А низенько заходить, Чогось, братця, да чумацький отаман По доріжечках ходить. Ой да білі ручки ломить, Й він словесно й говорить, Ой що з-під гаю, Та з під темного лісу Розбійники виїжджають, Що найстарший превражний син розбійник На сивому ... Опширније

Ой та зажурились Стрільці січовії, Як Збруч-річку[1] переходили, Що стільки народу Впало за свободу, Встояти не було сили. Ой та зажурились Стрільці січовії, Стали дрібні сльози лити: Буде ворог клятий Батьками орати, Матерями волочити. Ой не тішся, враже, Що весь край, то ваше... Опширније

Ой високо сонце сходить, А низько заходить; Ой ходить піп по вівтарю Та листи читає: «Чому, чому галаганців У церкві немає?» «Ой як же нам, наш батюшка, До церкви ходити,— Загадують десятчики В клуні молотити; Що брат косить, що брат косить, А батько молотить, Сестр... Опширније