By

Олександр Пономарів, Культура слова: Мовностилістичні поради, Київ, Либідь, 2002, 240 с. (Милена Ивановић): Проблеми културе изражавања представљају једну од битних области примене лингвистичких истраживања у свим језицима и свим епохама. Неповољни услови у којима је украјинс... Опширније

Панас Мирниј, „Морозенко“ (превела Тања Гаев) – Спавај, Пилипко, спавај! Ено, чујеш, шта се напољу спрема! Тутњи, бруји и завија… Распалио се Морозенко! Неће да попусти стари деда: све цичи, а он, немилосрдан, стеже… Знаш Олениног Андријка? Угризао је јадника за... Опширније

Михајло Коцјубински – “Цвет јабуке” (превела Тања Гаев) Сасвим сам притворио врата свог кабинета. Не могу… Кагорично не могу да чујем тај пригушени издах са шиштањем који, чини се, испуњава читаву кућу. Тамо, у жениној спаваћој соби, умире ... Опширније

Јуриј Андрухович – ВРЕМЕ И МЕСТО или МОЈА ПОСЛЕДЊА ТЕРИТОРИЈА (превела Милена Ивановић) Када ме је позвао да учествујем на овом скупу*, Јарослав Хрицак ме је упозорио да моје излагање треба да представља глас «у одбрану постмодерне» и, дозволићу себи још један... Опширније

Микола Рјабчук, Иза ограде Метерниховог врта (превела Људмила Поповић) Када је 1949. године канцелар Западне Немачке Конрад Аденауер изјавио да се Азија зауставила на Елби, он је само свесно или несвесно парафразирао речи свог аустријског колеге, канцелара Метерниха који је још у... Опширније

Васиљ Габор – Степениште (превела Милена Ивановић) Већ одавно је требало да стигне на свој спрат, али су се узане степенице и даље стрмо успињале. Црне мермерне плоче биле су огромне, одисале су хладноћом и Марко се зимогрожљиво скупљао. Ту и тамо наилазио је на в... Опширније

Антологија украјинске поезије XVI – XX век Избор, предговор и коментари – др Људмила Поповић, доцент Филолошког факултета у Београду;  Превод: др Миодраг Сибиновић, редовни професор Филолошког факултета у Београду  и др Љ.Поповић Поговор – проф. др М.Сибиновић... Опширније

  Баладе тајни Ивана Драча Код свакога ко, макар површно, познаје украјинску књижевност име Ивана Драча изазива две асоцијације – симбол песничког покрета шездесетих, духовни покретач тог интелектуалног препорода украјинског културног бића… Цео текст »»» Љубав и смр... Опширније

  Зовем се Филип Сабо Батанч. Рођен сам 1.10.1990. у Београду. Ишао сам у Основну школу „Карађорђе“, затим у 12.гимназију, а сада студирам украјински језик на Филолошком факултету. У животу волим спорт, музику, лепоте, блеју… ... Опширније

  Зовем се Викторија Шарбановић,имам 20 година и долазим из малог града са запада Србије – Лознице. Студент сам друге године Филолошког факултета у Београду, на катедри за украјински језик,књижевност и културу. Украјински језик сам уписала игром случаја, и веома... Опширније